Rekli su im da njihova ljubav nema budućnost… ali sudbina je imala drugačiji plan

Ana i Filip su se upoznali tamo gde se ljubav najmanje očekuje — u gradu koji nikada ne spava, među hiljadama nepoznatih lica. Ona — umetnica sa snovima o galerijama i bojama; on — mladi inženjer koji je verovao samo u brojeve i logiku.

Njihov susret bio je slučajan, ali sudbonosan. Prvi razgovor pretvorio se u sate, a svaki sledeći susret bio je sve dublji. Međutim, njihova priča nije bila jednostavna — Ana je dolazila iz tradicionalne porodice koja nije odobravala njihovu vezu, dok je Filip morao da se preseli u inostranstvo zbog posla.

Uprkos svemu, nastavili su da se viđaju potajno, skrivajući se od sveta, bežeći od realnosti koja ih je razdvajala. „Oni nikada neće razumeti”, šapnula je Ana dok su šetali pored reke. Filip ju je pogledao i rekao: „Ne moraju da razumeju — dovoljno je da verujemo mi.”

Ali, kako su dani prolazili, razdvojenost je postajala sve teža. Telefonski pozivi su bili kraći, poruke ređe, a planovi za zajedničku budućnost sve dalji.

Kada je Filip konačno morao da ode, obećali su jedno drugom da će se jednog dana opet sresti. „Ako nas sudbina ponovo spoji, znaću da je to prava ljubav”, rekla je Ana, dok su se rastajali na aerodromu.

Prošlo je pet godina. Ana je postala poznata slikarka, ali nijedna izložba nije joj bila važna koliko praznina koju je osećala. Ipak, nije gubila nadu — svaki put kad bi slikala zalazak sunca, mislila je na njega.

Jednog dana, dok je postavljala svoje slike u galeriji, začula je poznat glas iza sebe: „Još uvek slikaš zalaske?” Okrenula se — i tamo je stajao Filip, nasmejan, sa istim onim pogledom koji nikada nije zaboravila.

Ispostavilo se da se vratio u grad zbog posla, a sasvim slučajno svratio u galeriju, ne znajući da je to Anina izložba. U tom trenutku, sve ono što su mislili da su izgubili — vratilo se.

Zagrlili su se bez reči, jer neke ljubavi ne traže objašnjenje.

Te večeri, dok su stajali pored reke na istom mestu gde su se nekada zakleli da će verovati, Filip je rekao: „Možda su svi bili u pravu kad su rekli da je nemoguće — ali eto nas, uprkos svemu.”

Ana se nasmejala i dodala: „Nemoguće ljubavi su samo one u koje prestaneš da veruješ.”