POJEDITE OVO SVAKO JUTRO NA PRAZAN ŽELUDAC: Dr Perišić otkrio zašto vam je loš imunitet – evo šta trebate uraditi da to promijenite
Doktor Perišić je prvo govorio o hrani i načinu na koji treba da jedemo.
– Hranu treba žvakati polako, tako se štitimo od bolesti! Pljuvačka je puna enzima, oblaže našu sluznicu. Ne treba žuriti i sjuriti hranu u želudac, već dozvoliti da ta pljuvačka obloži usnu duplju. Sprječava infekciju ešerihijom, streptokokom, moramo da dozvolimo da se izluči dovoljno pljuvačke i spriječi lijepljenje mikroba. Žvakanje i gutanje treba da bude usporeno, nemojte samo da uživate u ukusu hrane već se zaštitite od infekcije – rekao je on.
On je takođe otkrio šta treba da jedemo za doručak sada kada je hladnije vrijeme.
– Ja bih rekao ovako, početi doručak jednim antiupalnim koktelom voća! Sve što ima žutu boju jedite za doručak! Tu su antioksidansi koji povećavaju odbranu od infekcije. Grejpfrut, pomorandža i ananas su tu ključni. Na prazan stomak ih uzmite, da bi se bolje apsorbovalo – rekao je on.
BONUS TEKST
Voće spada u posebnu grupu namirnica koje se, sa pojedinim izuzecima odlikuju:
malom energetskom vrijednošću
velikim sadržajem vode
malom količinom proteina i masti
znatnim sadržajem ugljenih hidrata i celuloze
bogatstvom mineralnih sastojaka i vitamina, kao i sadržajem drugih hranjivih sastojaka kao što su enzimi, organske kiseline, antocijani, tanini i dr.
Zbog ovakvog sadržaja, prije svega, mineralnih sastojaka, vitamina, celuloze, enzima i drugih koji imaju prevashodno zaštitnu ulogu u organizmu, kao i sadržaju voćnih šećera koji predstavljaju vrlo pogodne izvore energije, voće i povrće ima veliki značaj za ljudsko zdravlje.
Osnovne zajedničke odlike voća su:
relativno mala energetska vrednost, osim kod nekih vrsta, kao što su: banane, kesten, orah, lješnjak, badem. Isto vrijedi i za sušeno voće: suve šljive, suve smokve, suvo grožđe);
visok sadržaj vode, s tim što se izuzimaju ljuskasto i sušeno voće;
znatan sadržaj ugljenih hidrata, a naročito voćnih šećera glukoze i fruktoze;
mali sadržaj proteina i masti, izuzimajući ljuskasto voće;
bogatstvo mineralnim sastojcima i vitaminima;
znatan sadržaj celuloze (biljna vlakna), organskih kiselina i drugih sastojaka (pektini, antocijani i drugi ).
Voće je bogat izvor vitamina, mada ih, u poređenju sa povrćem, voće sadrži manje. Od vitamina voće sadrži najviše vitamina C i karotina. Njihova količina zavisi od vrste voća, sorte kao i niza drugih činilaca. Vitamin C nije podjednako raspoređen u cijelom plodu. Najviše ga ima u ljusci i ispod nje. Drugi vitamin po važnosti i količini je karotin. Najviše ga sadrže: kajsija, ananas, suva šljiva, breskva, lubenica itd. U manjim količinama voće sadrži i druge vitamine: K, E, vitamine B grupe.
