Najveća kradljivica dijamanata u istoriji koristila je bizarne metode a danas se po njenoj krimi životnoj priči snima serija za koju je bila i glavna konsultantkinja.
Džoan Hanington je bila “najveća kradljivica dijamanata” a zvali su je i Kuma. Ova opaka dama važila je za jednu od najozloglašenijih žena podzemlja. Ona je danas na slobodi a na osnovu njene životne priče snimiće se serija u kojoj će njenu ulogu tumačiti glumica Sofi Tarner.
Džoan je 2004. napisala knjigu o svom životu „Ja sam to što jesam: Istinita priča o najozloglašenijoj kradljivici nakita u Britaniji“, a sada se iščekuje i serija „Joan“ u kojoj je ona bila glavna konsultantkinja.
„Kao najmlađa od šestoro dece, četiri dečaka i dve devojčice u irskoj porodici, nikada nisam imala ništa što nije imalo najmanje dva prethodna vlasnika, prenosi Zadovoljna.rs
Onda, kada sam imala oko četiri godine, jedno veličanstveno stvorenje je ušlo u našu zgradu u zapadnom Londonu.‘To je moja prijateljica Eloiz’, rekla mi je mama. Eloiz je imala bakarnu kosu, crveni karmin i visoke potpetice. Nikada nisam videla nekoga tako glamuroznog. „Ja sam ti kuma“, prošaputala je, „a ovo je za tebe“.
Pružila mi je narukvicu u koju je bio umetnut svetlucavi stakleni kamenčić. Prvi put u životu imala sam nešto lepo što je bilo moje. Te noći sam sanjala da imam novac i dijamante. Taj poklon je bio inspiracija koja me je odvela na put ka velikom bogatstvu – ilegalno.
Napustila sam školu sa 13 godina bez ikakvih kvalifikacija. Sa 17 godina, udala sam se za svog prvog muža, Reja Pavija (27), osuđenog naoružanog pljačkaša, kojeg sam upoznala godinama ranije u lokalnom pabu. Sedam meseci kasnije, rodila sam našu ćerku Debi. Kada je imala četiri godine, Rej je bio u zatvoru.
Nisam bila iznenađena. Bilo je neizbežno da će jedan od njegovih sumnjivih poslova poći naopako. Izgubili smo našu opštinsku kuću i počela sam da se osećam sve iscrpljenije. U očaju, zamolila sam socijalne službe da Debi privremeno smeste u hraniteljski dom, pod uslovom da mi bude dozvoljen pristup. Ubrzo nakon toga, obuzeta krivicom, ukrala sam auto da bih mogla da je posetim.
Nikada ranije nisam radila ništa slično. Policija me je uhvatila i dobila sam uslovnu kaznu od dve godine. Kada smo se Rej i ja na kraju rastali, a starateljstvo nad Debi dodeljeno njenim bogatim, stabilnim, hraniteljskim roditeljima, bila sam očajna.
U pokušaju da obnovim svoj život, radila sam u prodaji pre nego što sam iskoristila lažne preporuke da bih dobila posao u ekskluzivnoj juvelirnici u londonskom Vest Endu. Bila sam odlučna da vratim Debi, ali mi je bio potreban novac i mesto za život.
Jednog dana su me poslali u sef u zadnjem delu radnje, gde nisu radile kamere za video nadzor, da uzmem nekoliko dijamanata. Otvorila sam sef i poslužavnik sa blistavim belim kamenjem zablistao je ispred mene. Srce mi je galopiralo, shvatila sam da mi je šansa da odmah zaradim novac i povratim starateljstvo nad Debi gledala pravo u lice.
“Zgrabila sam šaku dijamanata i progutala ih” – činilo mi se da je to najjednostavniji način da ih sakrijem. Onda sam zgrabila još i progutala i njih. Dvanaest sati kasnije, kada je priroda obavila svoje, sterilisala sam dragulje u činiji džina. Zapanjujuće, ali niko nije primetio da ih nema. Mislila sam da dragulji vrede oko 10.000 funti i polako sam prodala nekoliko preko dilera nakita.
Tek godinama kasnije, kada sam saznala više o dijamantima, shvatila sam da je njihova stvarna vrednost bliža 800.000 funti. Izašla sam iz prodavnice nekoliko nedelja kasnije i srela Ronalda Tomasa Haningtona – kog su prijatelji zvali Beni. Bio je 17 godina stariji od mene. Nije bio zgodan, ali je bio pametan i odnosio se prema meni s poštovanjem.
Zvanično, Beni je bio trgovac antikvitetima, ali je zarađivao kao lopov visoke klase. Zaljubili smo se i za nekoliko nedelja on se uselio kod mene. Preko noći, moj goli socijalni stan bio je prepun neprocenjivih antikviteta, uljanih slika i Čipendejl kanabea. Beni me je vodio na aukcije. Naučio me je kako da dešifrujem žigove na finom porculanu i kako da razlikujem lažni antikvitet od pravog i skupog artikla.
Takođe sam usavršavala svoje veštine u prevari sa čekovima. Kupila bih ukradenu čekovnu knjižicu od kontakta, a zatim otišla u kupovinu sa njom. Menjala sam svoj izgled da me ne bi prepoznali – jednog dana bih bila plavuša sa škotskim naglaskom, sledećeg bih bila američka brineta – ali ubrzo sam osetila da me privlači moja prva ljubav – dijamanti.
Jednom sam ogrnula bundu od nerca i stavila svoje najbolje prstenje sa dijamantima. Iznajmila sam limuzinu i vozača i krenula ka ekskluzivnoj prodavnici u Londonu. Zaustavili smo se ispred prodavnice i ja sam ušla. „Mogu li da pogledam taj dijamantski prsten“, pitala sam sa savršenim američkim akcentom. Ranije sam proučavala prsten i u džepu mi je bila savršena replika koju sam napravila, s lažnim dijamantom, ali sa pravim zlatnim obručom sa svim ispravnim oznakama.
Kada je asistent na trenutak skrenuo pogled, zamenila sam ta dva prstena, gurnuvši lažni na prst. Pretvarala sam se da kijam, a onda gurnula pravi prsten u usta i brzo ga progutala. Na kraju sam predala lažnjak prodavcu. „Ne, ne mogu da odlučim. Moraću da se vratim sutra“, rekla sam mu. Izašla sam iz radnje oduševljena.
Beni i ja smo akumulirali hiljade funti nedeljno u ukradenim draguljima, koje smo krili u banci u privatnim sefovima. Nisam imala pojma o ukupnoj vrednosti našeg novca i imovine, ali mora da je prešla u milione. Zbog ranije svađe više nisam bila u kontaktu sa svojom porodicom, a moji „strejt“ prijatelji nisu znali ništa o mom dvostrukom životu.