Milica iz Valjeva plakala je dok su je udavali za komšiju kog nije volela: Govorili su joj ćuti i trpi dobar je domaćin, a onda je jedna noć promenila sve

Porodica bi trebala da bude ta koja ti daje krila da poletiš visoko i ostvariš u životu sve što poželiš, ali ponekad je porodica ta koja će ti odseći krila, ne zato što te ne vole nego zato što ne znaju drugačije. Bitnije im je šta će selo reći od želja i snova sopstvenog deteta. Upravo to se dogodilo Milici iz Valjeva, ali ona je svoj put i sreću na kraju ipak uspela da pronađe, iako je to koštalo porodice. Njenu ispovest prenosimo u celosti:

«Neću više da ćutim!» viknula sam, tresući se od besa, dok je otac stajao iznad mene sa podignutom rukom. U kuhinji je mirisalo na preprženi luk i sramotu. Majka je ćutala, gledala u pod, a brat je samo prošao pored mene, kao da sam vazduh. «Milice, nemoj da izazivaš oca,» prošaptala je majka, ali ja nisam mogla više da gutam nepravdu.