U svetu medicine Debejki se pamti kao otac savremene kardiovaskularne hirurgije. Njegove inovacije, istraživanja i predanost spasili su milione života, a njegova karijera, duga više od sedam decenija, ostavila je trag koji i danas inspiriše lekare širom planete.
Njegov najveći san bio je — da jednom zauvek eliminiše srčane bolesti. Iako je znao da je to gotovo nemoguće, nikada nije gubio veru. Govorio je: „Bio bih najsrećniji čovek ako bih to postigao, čak i ako bih ostao bez posla.“ U toj rečenici krila se suština njegove filozofije — medicina nije bila karijera, već služba ljudima.
Svako jutro ustajao je u pet sati, a do posla je išao pešice — sat vremena šetnje bilo mu je svakodnevni ritual. Lift nije koristio, penjao se stepenicama, smatrajući da sitne, ali dosledne navike čine najveću razliku.
Posebnu pažnju posvećivao je hrani. Smatrao je da način pripreme obroka može presudno uticati na dugovečnost. Zalagao se za kuvanje na pari, izbegavanje prženja i skidanje masnoće s mesa. Govorio je da se život može produžiti i za nekoliko godina samo ako se izbegne ulje u tiganju. Umerenost je bila njegovo pravilo — ni previše, ni premalo, već taman toliko da telo bude lagano, a duh bistar.
Ali zdravlje, po njemu, nije bilo samo u telu — već i u miranom umu. Upozoravao je da je stres najveći neprijatelj srca i da ljudi moraju naučiti da pronađu male radosti svakog dana. Savetovao je boravak u prirodi, razgovor, smeh, umetnost, druženje. „Onaj ko ume da vidi lepotu u malim stvarima,“ govorio je, „ima snažnije srce od onih koji jure velike ciljeve.“
Kada su ga pitali zašto produžavati život ako starost donosi usamljenost, Debejki je odgovarao: „Starost nije problem ako čovek ostane aktivan.“ Verovao je da stariji ljudi, koji su uključeni u zajednicu i imaju osećaj svrhe, zrače životom i poštovanjem.
Tri godine pre smrti preživeo je pocepanje aorte — jedno od najtežih stanja u medicini. Postao je najstarija osoba koja je ikada izdržala tu operaciju, a osam meseci kasnije ponovo je radio. Nije mogao da zamisli život bez medicine, bez pomaganja drugima.
Umro je prirodnom smrću, neposredno pre svog 100. rođendana. I otišao mirno — kao čovek koji je uradio sve što je mogao za svet.
Majkl Debejki ostaje simbol ljudske plemenitosti, naučne radoznalosti i neverovatne discipline. Njegov život nas uči da zdravlje ne zavisi od skupih lekova, već od načina na koji živimo svaki dan — od ljubavi, pokreta, umerenosti i vere u smisao onoga što radimo ❤️