U SRBIJI SVI UVELIKO BOLUJU OD „TRULJENJA MOZGA“: Ovo su simptomi opasnog sindroma od koga pate i djeca i odrasli
Svi smo imali trenutke kada je bilo nemoguće da sklonimo pogled sa ekrana, bilo da prevlačimo po aplikacijama za upoznavanje, pregledavamo Instagram ili beskrajno skrolujemo kroz vesti. Obratite pažnju u gradsko prevozu, u radnjama i u toku šetnje – skoro svi ili drže telefon ili gledaju u njega.
Ova potreba može biti toliko intenzivna da ometa naš fokus i kognitivno zdravlje. Internet čak ima naziv za to: „truljenje mozga“. I truljenje mozga se dešava toliko često mnogima od nas da je upravo postalo reč godine za 2024. prema Oksfordu.
Oksford definiše „truljenje mozga“ kao „pretpostavljeno pogoršanje mentalnog ili intelektualnog stanja osobe, posebno kada se smatra da je rezultat prekomerne konzumacije materijala — sada posebno online sadržaja — koji se smatra trivijalnim ili nedovoljno izazovnim“, navodi Oksford University Press u izjavi prilikom objavljivanja reči godine.
Korišćenje termina „truljenje mozga“ poraslo je za 230 procenata između 2023. i 2024. godine, usled sve većih zabrinutosti zbog uticaja prekomernog konzumiranja društvenih mreža i online sadržaja na naše raspoloženje i kognitivno zdravlje, prema Oksfordu. Ovaj izraz opisuje sadržaj koji omamljuje um i negativan uticaj koji to može imati na naše zdravlje.
„Postoji trka za razvijanje digitalnog sadržaja i platformi koje mogu da privuku pažnju ljudi i da se takmiče na digitalnom tržištu koje je zasićeno“, kaže Adam Levental, doktor nauka, profesor i izvršni direktor Instituta za nauku o zavisnostima na Univerzitetu Južne Kalifornije u Los Anđelesu.
„Digitalni sadržaji i platforme koje pobeđuju u toj trci postaju sve zavisniji“, dodaje dr Leventhal. „Oni uvlače ljude u ‘doom scrolling’ (beskrajno pregledanje vesti) i izlažu korisnike nezdravom sadržaju.“
Koji su simptomi truljenja mozga?
Truljenje mozga nije zvanična medicinska dijagnoza, ali nezdrav nivo vremena provedenog pred ekranom, koji ono opisuje, može sigurno dovesti do različitih kognitivnih i emocionalnih problema, kaže Lori En Manvel, doktor psihologije i instruktor na Univerzitetu Wilfrid Laurier i Univerzitetu Guelph u Kanadi, koji proučava zavisnosti i mentalno zdravlje.
„Prekomerno vreme provedeno pred ekranom može negativno uticati na pažnju, koncentraciju, učenje, pamćenje, emocionalnu regulaciju i socijalnu funkcionalnost“, kaže dr Manvel.
Upozoravajući znaci truljenja mozga kod ljudi svih uzrasta mogu biti slični onome što se dešava kod starijih osoba koje razvijaju kognitivni pad, kaže Manvel.
Ona navodi sledeće simptome truljenja mozga:
Kontinuirani problemi sa koncentracijom
Česta ili laka dezorijentacija
Teškoće u pamćenju i zadržavanju novih sećanja, posebno onih od nedavnih događaja
Problemi sa fizičkom brigom o sebi
Promene u ličnosti i društvenosti
Održavajuće promene u raspoloženju, razmišljanju i sposobnostima donošenja odluka
Kako dolazi do truljenja mozga?
Truljenje mozga može da se dogodi zato što je vreme koje ljudi provode pred ekranima vreme koje ne koriste za aktivnosti koje mogu da podstaknu zdravlje mozga, kao što su vežbanje, san, druženje u stvarnom životu i bavljenje mentalno izazovnim aktivnostima, kaže Manvel.
Truljenje mozga može takođe biti izazvano načinom na koji koristimo ekrane, dodaje Manvel. Prečesto skrolujemo i konzumiramo sadržaj velikom brzinom dok obavljamo više stvari istovremeno ili pokušavamo da radimo ili učimo.
„Korišćenje ekrana na ovaj način može dovesti do smanjenih i podeljenih pažljivih resursa, što može da rezultira lošijim učenjem i pamćenjem, a povećava stres i emocionalnu disregulaciju kada morate stalno da učite stvari iznova“, kaže Manvel.
„Takođe postoje i odgovarajući efekti na mozak, poput smanjenja sive i bele materije, što dovodi do smanjenja kapaciteta za procesuiranje i efikasnosti.“
Ko je najviše izložen truljenju mozga?
Jedan od razloga zašto truljenje mozga može biti tako veliki problem je to što može da utiče na ono što je poznato kao neuroplastičnost, odnosno koliko lako mozak može da se prilagodi i pravi nove veze na osnovu novih iskustava, kaže Manvel.
Kroz naš život, bavljenje novim aktivnostima i učenjem novih stvari može povećati neuroplastičnost, što nas štiti od kognitivnog opadanja kako starimo, kaže Manvel. Ponovno konzumiranje sadržaja bez smisla na ekranima ima suprotan efekat, smanjujući sposobnost mozga da efikasno upravlja kognitivnim i ponašajnim funkcijama.
Deca i tinejdžeri su najviše ugroženi, jer razvoj truljenja mozga zbog prekomernog vremena provedenog pred ekranima u ranoj dobi dok se mozak još razvija može dovesti do lošijeg kognitivnog i ponašajnog zdravlja tokom celog života, kaže Manvel.