Otac Predrag Popović, poštovani duhovni vođa, često nudi mudre savete koji pomažu vernicima da se povežu sa sopstvenom duhovnošću i da se nose sa izazovima svakodnevnog života. Njegove reči uvek dolaze iz srca, uz želju da pomognu ljudima na njihovom putu ka unutrašnjem miru i spasenju. U jednoj od svojih poslednjih poruka, otac Predrag se osvrnuo na ozbiljan problem koji se javlja u savremenom društvu, a to je ideja o samoći i izolaciji, koja može nositi sa sobom mnoge opasnosti za duhovni i emotivni život ljudi.
Za mnoge ljude, pojam “samoće” može izgledati kao nešto pozitivno, kao oblik duhovne posvećenosti i unutrašnje spoznaje. Često možemo čuti rečenicu: „Meni ne treba niko, samo ja i Bog“, koja se može činiti kao izraz duboke duhovnosti, kao poziv na introspekciju i potpunu posvećenost Bogu. Međutim, otac Predrag je veoma jasan u svojim upozorenjima o opasnostima takvog stava. On napominje da, iako se ovaj pogled na svet može činiti kao izraz duhovne ozbiljnosti, u stvarnosti nosi mnoge zamke koje mogu ozbiljno ugroziti kako našu duhovnu ravnotežu, tako i naše međuljudske odnose.
Naime, otac Predrag ističe da, ako se ovaj stav previše produbi i postane dominantan, može dovesti do sve većeg otuđenja od porodice, prijatelja i zajednice. Ljudi koji veruju da im niko nije potreban, osim Boga, polako se povlače u svoju unutrašnju izolaciju, prestajući da se angažuju u odnosima sa najbližima. Ovaj mentalni sklop može biti štetan jer, prema njegovim rečima, ljubav prema samoći često postaje opasna. Iako na početku može delovati kao poziv na duhovni rast, ubrzo može dovesti do otudjenosti od stvarne prirode života i duhovnosti, jer su ljudi stvoreni za zajednicu i međusobnu podršku.
Otac Predrag takođe ukazuje na to da je čovek biće koje se razvija u društvu, i da se njegov put ka spasenju ne može postići bez prisutnosti drugih. Iako su privatne molitve i meditacije važni aspekti duhovnog života, prava duhovnost podrazumeva i življenje u skladu sa drugim ljudima, uz uzajamnu pomoć i ljubav. Postoji ozbiljan rizik da osoba koja se povuče u samoću postane sve više odvojena od suštine spasenja, misleći da joj ništa drugo nije potrebno osim vlastite vere.
“Prvi korak koji ‘demon’ preduzima kada želi da zavlada čovekom jeste upravo to – odvaja ga od porodice i zajednice”, objašnjava otac Predrag. Kada čovek postane izolovan, lakše je manipulisati njegovim emocijama i duhovnim stanjem. On može početi da veruje da je dovoljno samo da se povuče u svoj svet i posveti Bogu, zanemarujući činjenicu da je u duhovnom životu ključna međusobna podrška i prisutnost drugih ljudi, koji mu pomažu da raste i razvija se. U ovom procesu, otac Predrag upozorava na opasnost od pasivnosti, letargije i gubitka volje za aktivnim životom. Kroz njegovu poruku, jasno je da samoća nije put do spasenja, već da istinska duhovnost podrazumeva aktivno učestvovanje u životu zajednice.