Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nastavlja posetu Republici Srpskoj i srpskim povratničkim opštinama u Federaciji BiH. Prema planu, predsednik danas obilazi Srbe na Kupreškoj visoravni, Јanju i Bugojnu.
Vučić u Čipuljiću
Vučić je sa meštanima u dvorištu raspalio roštilj
– Ovde su svi lepo živeli sa svima, kada je rat krenuo svi su krenuli na svoju stranu. Sve bih na svetu dao da mogu da se popnem uz one drvene stepenice i osetim miris uštipaka kada mama pravi, radila je ona i pitu zeljanicu, burek, mešala meso sa krompirom što je tada bilo retkost.
Predsednik u dvorištu kuće razgovara sa komšijama i okupljenim narodom.
– Pola života sam proveo na ovom mostu, kao i ova deca ovde… Zlatko, da ne promašim, ovo je bila baba Višnjina kuća, je li? Ona stara, da. Ona stara gde je ona živela. Je l’ tako? A ovo je… ovo je sad napravljeno umesto ambara onog starog što je zapaljeno. Možda je sve identično. A ovo je ova naša kuća, spaljena. Moja. Šerif je kupio od moje tetke kuću, čuvao ovo imanje, i u godinama kada to nije bilo jednostavno. Dobar komšija. Oni mogu da piju od ujutru do uveče i niko nije pijan.
– Ponosan sam na svoje komšije, mi smo dobri prijatelji i to da promene ne mogu. Siguran sam da ćemo mnogo i dugo da živimo u miru i razmišljamo na drugačiji način. Kroz ovu kuću je prošlo 300 ljudi za dva tri sata i uglavnom su ljudi odavde poreklom ili su se ovde doselili. Tako da, ovde je, znate, posle rata, kad je došao Šerif i mnogi drugi kad su došli ovde, to je za nas bilo teško, kao što je za Bošnjake u nekim drugim delovima bilo teško.
– Sad, ko zna do kad ćemo mi da ostanemo, pojedemo, popijemo i nemamo problem. I da razgovaramo o tome kako da asfaltiramo ovaj put, i kako da rešimo neke druge probleme. Koliko mogu da pomognem, malo, ali ne mogu više koliko mogu da pomognem i košarkaškom klubu i sve drugo. Tako da, ja samo imam jednu zamerku za sve druge koji uvek, i tamo gde nemaju neprijatelje, pokušavaju da nađu neprijatelje.