Marija Šerifović je jedna od najuticajnijih i najcenjenijih pop pevačica u regionu, prepoznatljiva po snažnom vokalu i istorijskoj pobedi na Pesmi Evrovizije 2007. godine sa pesmom “Molitva”. Njen profesionalni i privatni put odlikuju muzički talenat, otvorenost i autentičnost. Prvi javni nastup imala je sa samo 12 godina, da bi debitantski album objavila 2003. godine. Vrhunac karijere ostvaruje 2007. godine pobedom u Helsinkiju, čime je Srbiji donela prvu i do danas jedinu evrovizijsku pobedu.
Muzička zvezda Marija Šerifović, govorila je o poslovnim poduhvatima, a onda se dotakla i privatnog života i sina Marija zbog kojeg je postala mekša.
Tokom Vaše dugodošnje muzičke karijere ređali ste velike uspehe. Neizostavno je pomenuti pobedu na Evroviziji. Da li je to kruna vaše muzičke karijere ili tek smatrate da će biti nešto što će je obeležiti?
– Pobeda na Evrosongu je bila pre tačno 20 godina, a nakon toga se još toliko toga velikog i važnog desilo u mojoj karijeri. Pa ne mislim da bi bilo fer da Evrosong nazovemo krunom karijere, ali svakako jeste velika i važna tačka, možda čak i odskočna daska za sve ono što je kasnije usledilo. Meni će negde lično to uvek biti važan trenutak kojim sam, na prvom mestu sebi, pokazala koliko mogu.
Vaš život dobio je drugu dimenziju kada je na svet došao sin Mario. Za one koji vas ne poznaju kažu da ste postali mekši, ali vi ste uvek imali tu crtu samo je niste javno pokazivali. U kojem segmentu ste se dodatno promenili od kako ste postali majka?
– Mislim da su svi roditelji svesni da u trenutku kada postajete odgovorni za jedan novi život, bude promenjena celokupna perspektiva u životu. Od načina na koji organizujete dan, ili posao, pa sve do nekih velikih životnih poteza. A što se tiče “emotivne strane moje ličnosti” – tu ste u pravu, ona je i ranije bila rezervisana samo za odabrane, a sada je u najvećoj meri rezervisana za Marija.
Mario je, kažu mnogi, vaspitano dete koje se vidi da raste okružen s puno ljubavi. Da li sve činite da ima srećno i bezbižno detinjstvo? Da li se plašite da ne propustite nešto u njegovom odrastanju?
– Pa kao što sam rekla, u poslednje dve i po godine se trudim da svoj posao i svoje obaveze organizujem tako da što više vremena provodim sa njim, ali i da ne zapostavim i posao i prijatelje i sve ono što, takođe, ispunjava moj život. Pored mene, Verice i mnogo naših prijatelja – mislim da činim najbolje što mogu da Mario odrasta u srećnoj i zdravoj okolini.