Naš folker Darko Lazić, 11. marta ove godine doživeo je tragediju koja je njegovu porodicu zavila u crno, njegov brat poginuo je u saobraćajnoj nezgodi, a i posle pet meseci, Darko se ne miri s gubitkom.
Teška saobraćajna nesreća u kojoj je život izgubio Dragan Lazić (1994) iz Brestača, rođeni brat pevača Darka Lazića, dogodila se 11. marta oko 17 časova na putu u blizini Vladimiraca kod Šapca. Od tada, život za poznatog pevača više nije isti, a ni pet meseci nakon ove teške tragedije koja je njegovu porodicu zavila u crno, Darko se ne miri sa gubitkom jednog od svojih najvećih životnih oslonaca.
Juče se navršilo tačno pet meseci otkako je život u saobraćajki izgubio njegov brat, a on je na svom instagram profilu podelio kadrove svog brata dok peva, što je posebno rastužilo brojne njegove prijatelje, kolege, ali i fanove.
Nakon ovih instagram storija, Darko je otkrio da je mir pronašao uz svoju dobro poznatu ljubav – pecanje, a ono što je, takođe, poznato, jeste to da je i njegov pokojni brat voleo da peca.
“Zbog njega sam otišao na Hilandar, hteo sam NA KUĆU DA MU IDEM”
Podsetimo, Darko je u emisiji “Amidži šou” sa suzama u očima govorio o pokojnom bratu Draganu Laziću, koji je poginuo 11. marta ove godine.
– Gde god da krenem, nema gde on i ja nismo bili. Gde god da se okrenem, sve me podseti na njega, i svaki dan. Prolazim mu pored kuće svaki dan, kuća nam je jedna do druge. Danas sam bio kući, malo sam se nasmejao, nasmejao i babu. Uzeo sam da kosim travu, baba me zamolila, a ja inače nikad ne kosim, to je uvek on radio. Kažem ja babi:”Sad bi on izašao i rekao buco, sada će kiša da pada ako si ti uzeo da kosiš travu”. Posle toga sam otišao na groblje, baš sam se isplakao, bilo mi je teško>
Ponovo se prisetio kobnog dana.
– Nas je bilo 15 taj dan, iza njega još mnogo naših motorista… Bukvalno samo na njega je naleteo, iz čista mira. Iz kog razloga, ne znam. Da nismo seli da jedemo, ne bi se to desilo, da nismo stali u park na cigaru… To je sam Bog zapisao, došao mu je njegov dan i to je to. Mi smo tu nemoćni, kome je zapisano, to će biti. Nažalost, kod nas ljudi je tako, tek kada izgubimo nekoga shvatimo koliko smo bili vezani za tu osobu i koliko nam je značila u životu. Voleo sam ga najviše na svetu, ali tek sad kako vreme odmiče, tek sad vidim koliko sam ga voleo. Bio je deo mene!