“Da li je sramota imati brata koga je majka ostavila kad je imao pet godina i nikad nije pitala za njega? Zašto se sestra stidi brata kad joj čestita rođendan jer on ima Daunov sindrom? Obriše njegovu poruku, a on non-stop priča kako ima sestru i brata. Ne daj Bože nikome što je on nedužan doživeo”, napisala je jedna Ljiljana u svojoj objavi na Fejsbuku.
– Te 2006. kad sam došla da živim sa njegovim ocem, on je imao nekih 14 godina i crtao je nešto. Pokazao mi je crtež i pitao: “Šta je ovo?”. Ja sam prećutala, a on je rekao: “Pitao sam te nešto” – prisetila se Ljiljana u razgovoru za Telegraf tog prvog susreta sa SVOJIM DETETOM (nema navodnika i velika su slova, sa razlogom, ali o tome u nastavku, koji red ispod ovog), čime je on ilustrovao izuzetnu razboritost.
Baba i deda mu nisu dali da ide u školu
Nju ima, iako sticajem okolnosti nikada nije išao u školu, a ima 34 godine.
– Da. Baba i deda po ocu, koji su se sve do njihove smrti (2016. i 2017. godine) brinuli o njemu, jer su i pored prisutnog sina, a Acinog oca, voleli da vode glavnu reč, nisu hteli da ga daju u školu. On vrlo malo zna da piše slova i brojeve. I što je znao, zaboravi, pa se ja nerviram, jer sam ga ja to učila – kaže naša sagovornica.
E sad, zašto smo napisali SVOJIM DETETOM? Zato što je Ljiljana mnogo više majka Aleksandru od one koja ga je rodila i koja ga je ne samo napustila kad je imao pet godina, nego kad joj ga neko spomene, ne želi ni da zna da je živ.
– Kad je 2022. godine rađena ostavinska rasprava posle suprugove smrti, Centar za socijalni rad je zvao radi starateljstva i majku Acinu i tetku po ocu, takođe i brata i sestru po majci, jer su bili punoletni. Niko nije hteo da preuzme brigu. Sestra njegova od tetke je pitala: “Zašto ga neće, pa on je naš” – prenosi nam gospođa Veličković detalje ove tužne priče.
Aleksandar, s druge strane, od majke i dalje nije odustao. Takođe, ni od sestre ni brata.
– Njegova sestra po majci Jovana ima nešto manje od 30 godina i 2,3 dece. Sa njom sam pre nekih 7-8 godina postala prijatelj na Fejsbuku i tad sam joj rekla da Aca stalno pita za nju i želi da je vidi, a ona kaže da ima samo jednog brata. Ja joj svake godine čestitam rođendan u svoje i njegovo ime, a ove godine je poslata posebna poruka od njega i slika njegova. Ona je sve to obrisala – priča Ljiljana.
Ljubav za sve ljude i životinje
Iako ga u dubini duše to sve sigurno veoma tišti, ovaj 34-ogodišnjak nije pun gneva ni prema kome. Naprotiv, iz njega isijava ogromna ljubav za sve.
– Veoma je osećajan. Vi nemate pojma kako on grli. Ma najjače i najlepše – s radošću u glasu ističe ova predivna žena.
Voli on veoma i životinje domaće koje on i njegova Ljilja gaje u Krčmarima.
– Imamo ovce, morke, kozu, jare, piliće. To je ono čime se on bavi i što ga ispunjava. Izvede ovce ujutru na ispašu i priča sa njima. A one ga tako pomno slušaju – kaže naša sagovornica. Te životinje su mu ujedno i jedino stalno društvo, jer druženje sa ljudima ima tek ako neko svrati kod njih. Voli i decu iz komšiluka.
– Zna da se naljuti kad neko obeća da će doći, a ne dođe. Inače se vezuje za ljude, pa mu doktora koji ga je operisao ove godine u aprilu od katarakte zove “moj drug”. I vozače autobusa tako oslovljava – opisuje nam gospođa Veličković veličinu duše njenog Ace.
Inače, zbog pomenutih životinja, kao i bašte o kojoj se zajedno brinu, on neće da proda očevinu koju je nasledio pre tri godine. Na nju Ljilja nije imala zakonsko pravo jer je sa suprugom bila u vanbračnoj zajednici.
“Nemoj da me grdiš, ja sam dobar, sve radim”
Od oca mu je, osim kuće i imanja, ostala i porodična penzija, a tu je i novčana nadoknada za tuđu negu i pomoć.
– Aleksandar je pre tri godine proglašen trajno nesposobnim za rad. Ima 70 odsto telesnog oštećenja. Više od 70 odsto, kad se ima, onda se i po tom osnovu dobija pomoć – ukazuje naša sagovornica.
NAJČITANIJA VIJEST:
Tragedija u BiH: Poginuo pješak Selmir Žugić zvani Srce, građani pokrenuli akciju za dženazu
Mimo navedenog, Ljiljana i NJENO DETE (i opet pišemo namerno ovako), žive od njene plate koju zaradi radeći u kuhinji jednog restorana na Divčibarama. Odatle redovno i donosi kvalitetne obroke za njega.
– Kad se vraćam s posla udaljenog nekih 14 kilometara od naše kuće, on me zove da vidi kad ću izaći iz autobusa. Zna da su mi ruke pune i želi da mi pomogne – priča gospođa Veličković o brižnoj duši SVOG DETETA.
Kaže da se on jako zabrine kad ona ode kod lekara na neke preglede i snimanja, pa je, iako mu skrene pažnju da to ne čini, zove povremeno da vidi da li je dobro.
– Naljutim se ja nekad na njega, prosto, nije mi lako, planem. A on kaže: “Nemoj da me grdiš, ja sam dobar, sve radim”. Ume da bude i vickast, pa ja tako kad povisim ton, on će meni: “Ja se ne svađam, ja ćutim. Ti se svađaš” – kroz smeh nam prepričava Ljiljana zanimljive “epizode” sa Acom.
Oduvek voljen od strane Ljiljine porodice
Za razliku od rodbine sa očeve i majčine strane, on od strane njenih i majke i sestre i njihove cele porodice ima oduvek veliku ljubav. Imaju je i oni od njega.
– Jako su vezani. Ja kad par dana ne zovem majku, on kaže: “Zovi majku, ona te je rodila”. Takođe je veoma vezan i za decu moje sestre, pa i njihovu decu. Oni ga smatraju ujakom, a on njih sestrićima. Recimo, kad štuca, kaže: “Jao, pominje me Jakov” – priča naša sagovornica.
Ljiljana i Aleksandrov otac, koji je radio u lokalnom “Vodovodu”, dobro su se slagali iako je on umeo da popije. Kaže da je bio dobar čovek i da ga i dan-danas svi po lepom pominju u njegovom kraju. “Otišao” je brzo pre tri godine, za svega par meseci bolest ga je savladala. On otišao, a ostao njegov sin sa kojim je, realno, tek po smrti njegovih “dominantnih” rođaka (te 2016/2017), čestito krenuo da se zbližava. No, Bog ga je pogledao sa Ljiljanom u njegovom životu, te je i na “onaj svet” otišao miran znajući kome ostavlja svoje jedino čedo.
A tom čedu SAMO JE LJILJANA MAJKA, a njoj je on JEDINO DETE. Svoje biološko nikada nije imala.
– Jako voli i on mene i ja njega. Znate, roditelj nije samo onaj ko stvori, odnosno rodi dete, već pre svega onaj ko ga odgaji – završava svoju ispovest za naš portal Ljiljana Veličković.
Rodiš dete sa Daunovim sindromom, urođenom srčanom manom i bez obzira što mu baš takvom duplo više trebaš nego što su majke potrebne zdravoj deci – ti ga napustiš. Ali srećom, Bog pošalje anđela-čuvara, te opet imaš MAJČINSKU LJUBAV.
(Telegraf.rs)