Poznati gastroenterolog sa vma Dr Radoje Doder: Gdje griješimo kada pijemo vodu, zato nam otežava varenje i gojimo se!
R”Hrana je potreba čovjeka zbog egzistencije, a praznici znače bogatu trpezu, to je povod za uživanje sa porodicom i prijateljima. Ali moramo voditi računa o mjeri, to je osnov svega. Tri stvari su ključne – piće, izbor i količina namirnica”, rekao je dr.Radoje Doder i dodao:
“U izboru moramo biti oprezni, pijte jedno do dva pića, alkohol povećava apetit i ima kalorijsku vrednost, onda ćemo i jesti više. Aperitiv je isključivo jedan, za žene čak i manje od jednog cijelog, a treba piti što više vode”.
Kako kaže, pravilno je popiti vodu prije obroka.
“Želudac se onda malo ispuni i manji je apetit, tako je najzdravije piti vodu. Šest do osam čaša unijeti dnevno, a najbolje je prije obroka. Tečnost ispunjava želudac, zato se i supa jede prva tokom većeg obroka, da bi olakšala varenje”, rekao je on.
Zašto baš prije obroka?
“Ako vodu pijete tokom ili poslije obroka, unećete količinu hrane koja je nepotrebna. Usporiće varenje zasigurno”, rekao je on.
Velika greška – sjedenje satima za stolom!
Prof. dr Doder je rekao da praznici prave problem i zbog višečasovnog sedenja uz razgovor, piće i hranu. To jeste sastavni dio slavlja ali ne prija želucu!
“Može se napraviti plan, on mora postojati od početka. Servirajte dosta povrća, pazite koliko sjedite za samim stolom, ne treba sedeti satima. Nećemo jesti na brzinu, jeste praznik i svečana prilika, ali moramo imati odnos prema obroku. Kada se naređaju praznici, neuobičajeno dugo traju, i sve je to teško za stomak”, rekao je on.
BONUS TEKST:
oda je providna tečnost koja formira reke, jezera, okeane i kišu. Ona je glavni sastojak fluida živih bića. Kao hemijsko jedinjenje, molekul vode sadrži jedan atom kiseonika i dva atoma vodonika, koji su povezani kovalentnim vezama. Voda je tečnost na standardnoj ambijentnoj temperaturi i pritisku, mada se na Zemlji često javlja zajedno sa svojim čvrstim stanjem, ledom; i u gasovitim stanju, pari (vodena para). Ona se takođe javlja u obliku snega, magle, rose i oblaka.
Voda pokriva 71% Zemljine površine.[1] Ona je vitalna za sve poznate forme života. Na zemlji, 96,5% planetarne vode je u morima i okeanima, 1,7% je podzemna voda, 1,7% je u glečerima i ledenim kapama Antarktika i Grinlanda, i mala frakcija je u drugim vodenim telima, i 0,001% u vazduhu kao para, oblaci (formirani od leda i tečne vode suspendovane u vazduhu), i precipitaciji.[2][3] Samo 2,5% Zemaljske vode je slatka voda, i 98,8% te vode je u ledu (izuzev leda u oblacima) i podzemnoj vodi. Manje od 0,3% sve slatke vode je u rekama, jezerima, i atmosferi, i još manja količina Zemljine slatke vode (0,003%) je sadržana u biološkim telima i industrijskim proizvodima.
