Volim ga više nego sebe – Udala sam se za nepokretnog čovjeka, ali na dan svadbe svi su ostali u šoku!

Naš svadbeni dan bio je savršen. Sala je bila prelepo uređena, gosti veseli, muzika divna. Dok sam prolazila niz hodnik, svi su aplaudirali. Marko je sedeo u svojim kolicima, ali s osmehom na licu od uva do uva. Držala sam ga za ruku, a srce mi je kucalo kao nikada.

Ali baš kada smo rekli sudbonosno „da“, desilo se nešto što niko – ali niko – nije očekivao.

Ono što se tada dogodilo zauvek je promenilo tok naše svadbe i ostavilo sve goste u šoku.

Ceremonija je bila predivna. Nakon zvaničnog dela, krenulo je slavlje: muzika, smeh, ljudi su nazdravljali, plesali. Marko je bio u središtu pažnje, sa svojim neodoljivim humorom, činio je da se svi osećaju prijatno.

A onda, u jednom trenutku, orkestar je počeo da svira našu pesmu. Pesmu za prvi ples. Ljudi su se razmakli, napravili krug oko nas, a ja sam sela pored Marka, spremna da plešemo u kolicima, onako kako smo vežbali.

Ali tada, Marko me pogledao s blagim osmehom i rekao: „Hoćeš da mi pomogneš da ustanem?“

U šoku sam ga gledala. Nismo o tome razgovarali, nismo to planirali. On je nežno rekao: „Mogu da stanem. Samo na trenutak.“

Pomogla sam mu, drhtavih ruku, dok su njegovi prijatelji prilazili, pridržavali ga. Marko se, uz ogromnu snagu, podigao na noge. Držao se za mene, ali je stajao. Suze su mi same potekle niz lice. Ljudi su počeli da aplaudiraju, da plaču, neki su čak uzvikivali njegovo ime.

Prvi ples nismo odigrali kao svi drugi parovi. Nismo se vrteli po podijumu, nismo izvodili piruete. Samo smo stajali, zagrljeni, dok smo se lagano njihali uz muziku. Ali taj trenutak… taj trenutak bio je čudo.

Kasnije sam saznala da je mesecima tajno vežbao. Iako mu lekari nisu davali velike šanse, iako su svi mislili da će ostati zauvek vezan za kolica, Marko je želeo da meni pokloni taj trenutak. Da na naš dan ustane zbog mene.

Nakon nekoliko minuta, seo je nazad, iscrpljen, ali s pobedničkim osmehom. Ljudi su mu prilazili, grlili ga, tapšali. I te večeri, dok smo sedeli za našim stolom, shvatila sam: sreća nije u savršenstvu. Sreća je u borbi, u ljubavi, u tome da nikada ne odustaješ.

Bonus savjet: Kada pomislite da vam život daje previše prepreka, setite se da upravo iza tih prepreka često leže najlepši trenuci. Nekad je dovoljno samo da pokušate. I verujte – ljubav zaista pomera granice.