Nikolina Slavnić poslednja je videla svoju sestru Draganu živu, dok je oko njih besnela vatrena stihija kod Omiša. Vikala joj je da beži, ali su eksplozije i plamen zauvek razdvojili dve sestre.
– Ja sam nju videla. Vikala sam joj da trči, da beži. U jednom trenutku čak sam pokušala da krenem prema njoj, ali između nas su eksplodirali automobili i podigao se plamen. Više nije bilo puta kojim sam mogla da prođem. A onda je ona samo nestala. Ta slika ostaće mi u glavi dok sam živa – teško izgovarajući svaku reč, kroz suze govori Nikolina Slavnić, mlađa sestra 34-godišnje Dragane Antešević, jedine žrtve sa smrtnim ishodom nezapamćene vatrene stihije koja je u noći između 13. i 14. avgusta opustošila Omiš i okolna mesta.
Poslednja slika koju nosi pred očima jeste njena jedina sestra Dragana, stotinak metara iza nje, na kolenima i sa koferom u ruci, usred vatrenog pakla koji je te noći progutao omiško područje. Oko njih gore i eksplodiraju automobili, između njih kulja plamen, a Nikolina viče sestri da trči. Dragana je gleda. U sledećem trenutku više je nema.
Dve sestre su te noći prolazile kroz istu kalvariju kao stotine stanovnika i turista koji su, okruženi vatrom, dimom i užarenim žarom, pokušavali da pronađu put ka spasu. Njihova sudbina, međutim, završila se na najokrutniji mogući način. Nikolina se, lakše povređena, izvukla iz vatrenog obruča. Dragana nije.
Dolazak u omiški kraj i sudbonosna odluka
Dragana je rođena 1992. godine, a Nikolina šest godina kasnije. Posao u Vili Šarlot na Balića Ratu kod Omiša joj je, igrom sudbine, pre tri godine pronašla upravo Dragana.
Nikolina je zavolela to mesto, ljude i posao. Osećala se prihvaćeno, a požari koje je prethodnih godina posmatrala iz daljine nikada nisu završili katastrofom. Zbog toga nije mogla ni da zamisli da će mesto na kojem je provela nekoliko lepih sezona postati poprište njene najveće životne tragedije.
Dragana je, s druge strane, 15 godina radila u istoj kompaniji u Bosni i Hercegovini. Poslu je dala mnogo, ali se više nije osećala dovoljno cenjenom. Dala je otkaz upravo u periodu u kojem se i njen suprug našao bez posla. Zato je Nikolina ove godine predložila sestri da pođe sa njom na sezonu. Nisu došle da traže avanturu ni luksuz, već da rade. Nikolina je radila na recepciji, a Dragana kao sobarica. U vili uz samu obalu su i živele zajedno.
– Nismo se odvajale jedna od druge. Spavale smo u istom krevetu. Ona je tako brzo zavolela to mesto. I ljudi su nju zavoleli od prvog trenutka. Bila je anđeo. Verujte mi, moja sestra u životu nije ni mrava zgazila – govori Nikolina uz tihi jecaj.
Ništa nije ukazivalo na to da će leto u kojem su dve sestre pokušavale da izbore bolju budućnost postati njihovo poslednje zajedničko leto.