Pad obuhvata vakcinacijom ispod 95% i problemi sa organizacijom doveli su do izostavljanja miliona dece iz kampanja
Najsromašnija deca i ona u zabačenim oblastima najviše su pogođeni epidemijom zbog nedostatka pristupa vakcinama i loše pripreme
Bangladeš pokušava da obuzda najgoru epidemiju malih boginja na svetu, krizu pogoršanu nepotpunim podacima, nedovoljnim informativnim kampanjama i prazninama u obuhvatu vakcinacijom. Stručnjaci upozoravaju da ova situacija predstavlja alarm za druge zemlje, u kontekstu smrtonosnih rizika povezanih sa padom stope imunizacije.
Ova zemlja u Južnoj Aziji, čiji je redovni program vakcinacije naišao na poteškoće 2025. godine, prijavila je 202.000 sumnjivih slučajeva malih boginja, od kojih je 22.000 laboratorijski potvrđeno, od početka epidemije sredinom marta do 9. oktobra 2026. godine, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO). To je najveći broj sumnjivih slučajeva koji je jedna zemlja prijavila ove godine. Do sada je 1.147 osoba umrlo od ove izuzetno zarazne bolesti, a 94% prijavljenih smrtnih slučajeva zabeleženo je među decom mlađom od pet godina, navodi SZO.
Iskustvo Bangladeša pokazuje koliko je teško kontrolisati epidemiju kada stopa vakcinacije padne ispod 95%, što je prag koji SZO smatra neophodnim za sprečavanje izbijanja žarišta malih boginja. Poslednjih godina Bangladeš se približavao ovom nivou, ali je 2025. godine obuhvat vakcinacijom opao.
Analiza agencije Rojters na osnovu dokumenata SZO, zajedno sa intervjuima sa više od 12 istraživača, zdravstvenih radnika i zvaničnika, pokazuje da je hitni odgovor Bangladeša bio pogođen i podacima koji nisu obuhvatili milione dece, nedostacima u pripremi i nesposobnošću vlasti da dopru do dovoljnog broja roditelja.
– Ovo je pravo upozorenje za svaku zemlju – izjavio je Mark Džit, savetnik SZO za oblasti vakcina i profesor na Školi za globalno javno zdravlje Univerziteta u Njujorku.
– Sprečavanje epidemije vakcinacijom je lakše, jeftinije i bezbednije nego intervencija nakon izbijanja krize – objasnio je specijalista.
– Reakcija vlasti će na kraju zaustaviti epidemiju, ali u međuvremenu, mnogi ljudi će dobiti male boginje, a neki će umreti – rekao je on.
Ziaudin Hajder, specijalni asistent premijera Tarika Rahmana za zdravstvena pitanja, izjavio je za Rojters u septembru da vlada čini sve što je u njenoj moći kako bi okončala epidemiju. Izvršna vlast nije odgovorila na dodatna pitanja koja je novinska agencija poslala u oktobru za ovaj članak.
“Došli su tek nakon što sam sahranio sina”
U regionu Silhet, na severoistoku zemlje, jednoj od najteže pogođenih zona u Bangladešu – državi sa 178 miliona stanovnika – dvogodišnji Arman Hosain umro je u julu, a da nije bio vakcinisan protiv malih boginja. Dečak je preminuo 24 sata nakon što je hospitalizovan radi lečenja.
Otac dečaka, Amin Mia (26), izjavio je da nijedan zdravstveni radnik nije stigao na vreme u njihovo izolovano selo u regionu Silhet kako bi deci ponudio vakcinu.
– Došli su tek nakon što sam sahranio sina – rekao je on.
Prema podacima SZO, male boginje obično izazivaju dva do tri smrtna slučaja na svakih 1.000 slučajeva. Međutim, u siromašnijim zemljama bolest može biti znatno smrtonosnija zbog faktora kao što je uhranjenost, odnosno neuhranjenost. U gradu Čatak, u istom regionu Silhet, ćerka tridesetogodišnjeg stolara Humajuna Rašida umrla je u junu, u dobi od devet meseci, takođe nevakcinisana.