Italijanski “Koriere de la Sera” donosi analizu u kojoj se, razmatrajući očigledne neuspehe ruskog lidera Vladimira Putina u Ukrajini i sve glasnija nagađanja o novoj mobilizaciji radi popunjavanja ozbiljno proređenih ruskih vojnih snaga na frontu, bavi uznemirujućom mogućnošću otvaranja novog fronta.
Iako se naglašava da je reč o ekstremnom scenariju, ugledni italijanski dnevnik ističe da je NATO primoran da ga razmatra nakon ruskih vojnih vežbi u ruskoj eksklavi na Baltiku, Kalinjingradu, odnosno eskalacije oko koridora Suvalki.
Uprkos tome što Rusija zasipa Ukrajinu projektilima svih vrsta, rat iscrpljivanja, kako se navodi, ponovo dovodi Putina pred izbor koji je na sve načine pokušavao da izbegne: da od Rusa zatraži mnogo vidljiviju ljudsku žrtvu. Više nije dovoljno mobilisati privredu, reorganizovati fabrike i povećavati proizvodnju projektila i dronova, već bi moglo da bude neophodno ponovo mobilisati društvo kroz masovnu regrutaciju.
Mobilizacija, kako u svojoj analizi piše novinar Federiko Rampini, otvara alarmantan scenario Putinovog “bega napred”, u kojem bi ruski lider, kako bi prikrio sopstvene neuspehe, mogao da otvori novi front u Kalinjingradu, strateškoj eksklavi smeštenoj između Poljske i baltičkih država. Taj ekstremni scenario NATO je, prema Rampiniju, primoran da razmatra jer takvu mogućnost razmatra i ruska vojska.
Da bi se razumeo scenario sa Kalinjingradom, potrebno je sagledati širu sliku rata, poziciju u kojoj se Putin nalazi i poteze koje Moskva priprema.
Prema izvorima zapadnih obaveštajnih službi koje navodi Volstrit žurnal, ruske oružane snage sprovode vežbe kako bi proverile sopstvenu sposobnost za sprovođenje nove masovne mobilizacije. Razmatra se kako podići rezervni sastav, gde smestiti mobilisane, kako ih prehraniti, opremiti i obučiti.
Rampini naglašava da to ne znači da je odluka o mobilizaciji već doneta i podseća da bi Kremlj mogao da sačeka parlamentarne izbore krajem septembra. Međutim, sama činjenica da se procedure uvežbavaju pokazuje da je ta mogućnost postala deo konkretnog planiranja.
Ruski problem na frontu u međuvremenu ostaje isti. Putin i dalje želi da osvoji čitav Donbas, dok je napredovanje sporo i skupo.
International Institute for Strategic Studies (IISS) ukazuje da je ovaj rat ponovo vratio u prvi plan dimenziju za koju se činilo da su je tehnološki ratovi potisnuli u prošlost: masovnost ljudstva. Artiljerija, dronovi, projektili i navođene bombe jesu presudni, ali je i dalje potreban veliki broj vojnika za osvajanje, a posebno za držanje teritorije. Ideja da su savremeni ratovi postali isključivo tehnološki, prema Rampiniju, pokazala se kao iluzija.