Iako se prehlada i grip često mešaju, reč je o dve različite virusne infekcije koje se razlikuju po simptomima, načinu na koji počinju i dužini oporavka. Obe su češće tokom jeseni i zime i zahvataju disajne puteve, ali grip može da izazove znatno izraženije tegobe i ozbiljne komplikacije, posebno kod osoba iz osetljivih grupa.
Kako prepoznati prehladu?
Prehlada je najčešće blaga infekcija gornjih disajnih puteva, a mogu je izazvati brojni virusi, među kojima su najčešći rinovirusi. Simptomi se uglavnom razvijaju postepeno i najčešće podrazumevaju:
– zapušen nos ili curenje iz nosa
– kijanje
– grebanje ili blag bol u grlu
– povremeni kašalj
– blagi umor
– normalnu ili blago povišenu telesnu temperaturu.
Tegobe obično traju od pet do sedam dana i uglavnom prolaze bez ozbiljnijih komplikacija. Ipak, trajanje simptoma može da varira u zavisnosti od uzročnika i opšteg zdravstvenog stanja.
Grip počinje naglo i može ozbiljnije da iscrpi organizam
Za razliku od prehlade, grip izazivaju virusi influence tipa A ili B, a simptomi se često pojavljuju iznenada. Osoba se može osećati dobro, a već nekoliko sati kasnije imati izražene tegobe.
Najčešći simptomi gripa su:
– visoka telesna temperatura
– jaki bolovi u mišićima i zglobovima
– glavobolja
– izražen umor i iscrpljenost
– suv, nadražajan kašalj
– gubitak apetita.
Oporavak od gripa može da traje duže nego kod prehlade, a umor i malaksalost mogu da potraju i nekoliko nedelja. Kod starijih osoba, hroničnih bolesnika, trudnica i osoba sa oslabljenim imunitetom postoji veći rizik od komplikacija, uključujući upalu pluća.
Šta pomaže u lečenju prehlade i gripa?
Pošto su i prehlada i grip virusne infekcije, antibiotici ne deluju na njihove uzročnike. Koriste se samo kada lekar proceni da postoji bakterijska infekcija ili komplikacija koja zahteva takvu terapiju.
Lečenje je uglavnom usmereno na ublažavanje simptoma i podrazumeva odmor, dovoljan unos tečnosti, laganu ishranu i lekove za snižavanje temperature ili ublažavanje bolova, u skladu sa savetom lekara ili farmaceuta.
Kod osoba koje imaju povećan rizik od komplikacija, važno je javiti se lekaru čim se pojave simptomi gripa, jer antivirusna terapija u određenim slučajevima može biti korisna ako se započne na vreme.
Kada je potrebno potražiti lekarsku pomoć?
Lekarski pregled je važan ako se simptomi pogoršavaju, temperatura dugo traje ili se nakon početnog poboljšanja ponovo jave tegobe. Posebnu pažnju treba obratiti na otežano disanje, bol u grudima, izraženu slabost, vrtoglavicu i druge neuobičajene simptome.
Temperatura viša od 39 stepeni koja ne reaguje na terapiju takođe je razlog za procenu lekara. Kod starijih osoba, trudnica, hroničnih bolesnika i osoba sa oslabljenim imunitetom preporučuje se ranije javljanje zdravstvenom radniku.
Kako smanjiti rizik od zaraze?
Mere prevencije mogu da pomognu u zaštiti i od prehlade i od gripa. Važno je redovno prati ruke, provetravati prostorije, izbegavati blizak kontakt sa osobama koje imaju simptome respiratorne infekcije i ostati kod kuće kada smo bolesni.
Sezonska vakcina predstavlja najvažniju specifičnu meru zaštite od gripa i posebno se preporučuje osobama koje imaju povećan rizik od težih oblika bolesti. Uz to, kvalitetan san, uravnotežena ishrana i redovna fizička aktivnost doprinose opštem zdravlju.
Najvažnija razlika: prehlada najčešće počinje postepeno i izaziva blaže tegobe, dok grip obično nastupa naglo, uz temperaturu, bolove u mišićima i izraženu iscrpljenost. Ipak, simptomi se mogu preklapati, pa se samo na osnovu njih ne može uvek pouzdano utvrditi o kojoj infekciji je reč.