Ramiza Vuković iz Tuzle nosi sudbinu koja prevazilazi granice zamislivog. Njena priča nije samo svedočanstvo o majčinskoj ljubavi i istrajnosti, već i priča o nepravdi koja je ostavila dubok trag na njenom životu i porodici.
Sve je počelo sasvim obično – Ramiza se udala i zajedno sa suprugom započela život kao podstanar, sanjajući o proširenju porodice. Kada je saznala da je trudna, radosti nije bilo kraja, ali već u trećem mesecu trudnoće pojavilo se prvo veliko iznenađenje – njen stomak je bio neobično veliki. Lekari su ubrzo otkrili razlog – nosila je trojke.
Trudnoća puna neizvesnosti
Kako su meseci odmicali, Ramiza je nailazila na brojne medicinske poteškoće. U sedmom mesecu trudnoće hospitalizovana je zbog misterioznog osipa, a lekari su sumnjali na problem sa vodenjakom. Hitno je prebačena u bolnicu Gradina, gde je nakon primanja injekcije njeno stanje privremeno stabilizovano.
Međutim, tada su se pojavile prve sumnje – nešto u celoj situaciji nije joj davalo mira. Iako nije mogla tačno da objasni zbog čega, duboko u sebi je osećala da nešto nije kako treba.
Trauma porođaja i nestala beba
Ramiza je prošla kroz izuzetno težak porođaj. Iako su lekari prvobitno preporučili carski rez, porođaj je započet prirodnim putem, što je dovelo do komplikacija. Kada se probudila iz anestezije, sačekala ju je šokantna vest – od troje dece koje je nosila, samo su dvoje preživelo. Treće dete, kako su joj rekli, nije preživelo porođaj.
Zbunjena i iscrpljena, Ramiza nije bila u stanju da odmah postavlja pitanja, ali sumnja je rasla u njenom srcu. Osećaj da nešto nije u redu pojačao se kada ju je u bolnici posetio nepoznati bračni par. Njihove reči i ponašanje bili su neobični i dodatno su produbili njene strahove.
Po izlasku iz bolnice, nije joj bilo dozvoljeno da odmah vidi svoje preživele bebe, jer su joj rekli da su u inkubatoru. Tek nakon što je zapretila da će pozvati policiju, babica joj je donela dve zdrave devojčice.