Posjetio me je prijatelj od mog muža!
Muž me nije dotakao već danima, a ja ne znam zašto. Kao i svaka žena jako sam željna pažnje i ljubavi. Jednog dana dok je bio na poslu, njegov prijatelj je svratio da uzme alat za posao koji je ostavio pre par dana. Primjetila sam da me zagleda kao nikad do sad. Otišla sam do kuhinje da nam naspem piće, ali on se stvorio odjednom iza mene i pribio me uz šank i nakon toga je uradio nešto što nisam nikako očekivala!
Muž me nije dotakao već danima, a nisam mogla da shvatim zašto. Iako se trudio da bude ljubazan, nešto je bilo promenjeno, kao da je između nas postojala neka nesigurnost, tihi zid koji nas je razdvajao. Svaka žena zna koliko je važno osećati se voljeno, poštovano i, jednostavno, poželjno. A ja, u tom trenutku, nisam osećala nijednu od tih stvari.
Jednog dana, dok je muž bio na poslu, zazvonilo je na vrata. Otvorila sam, i pred sobom ugledala njegovog prijatelja, Marka. Dugo ga nisam videla, ali bio je tu već nekoliko puta, dolazio je po alat koji je muž ostavio kod nas pre nekoliko dana. Prišao je sa osmehom, ljubazan kao i uvek, ali nešto u njegovom pogledu mi nije promaklo. Nije bio samo prijateljski. Zadržao je pogled, skenirajući me na način na koji nisam navikla. Nije bilo ničeg vulgarno, ali… nešto se promenilo.
Pozvala sam ga da uđe, nudila piće i razgovarali smo o svakodnevnim stvarima. Smeštajući se za stolom, primetila sam da je bio nekako opušteniji nego inače, pa i tiši. Bilo je to čudno, ali i pomalo prijatno. Kako smo pili, smejali se, razgovarali, tako su i dani prošli. Osim što me Markov pogled više nije napustio. Pomislila sam da se možda previše zadržavam u svojim mislima, ali njegov način gledanja, njegova pažnja, bila je drugačija.
Otišla sam do kuhinje da naspem još jedno piće. Dok sam sipala, iznenada sam ga osetila blizu sebe. U trenutku kad sam se okrenula, Marko je stajao iza mene, veoma blizu. Bilo je to toliko neočekivano da mi je srce ubrzalo. Nije govorio ništa, samo je stajao, a atmosfera između nas postala je napeta. Polako je pomerio ruku i dotakao moju, nešto što je izgledalo kao nesvesni gest, ali je nosilo težinu. Srce mi je brže zakucalo, ali nisam se povukla. Da li je to bila posledica njegovog stresa? Ili nešto drugo?
„Marko, šta se dešava?“ upitala sam ga, gotovo tiho, pokušavajući da shvatim njegov pogled. On je samo ćutao, a onda, kao da je odlučio, polako me je pribio uz šank. Srce mi je bilo u grlu, nisam mogla da verujem da se ovo dešava. Da li je ovo bio trenutak slabosti ili nešto više? Osećala sam kako mu je dah sve bliži, ali nisam mogla da reagujem, nisam mogla da se pomerim.
„Nikolina…“, rekao je tiho, njegov glas je bio nežan, ali sa dodičnim ozbiljnim tonom. „Znam da je ovo pogrešno, ali ne mogu više da ignorišem ovo što osećam.“
Nisam mogla da verujem svojim ušima. U tom trenutku, sve je stalo. U jednoj sekundi, osećala sam haos, ali nisam mogla da sakrijem da je nešto odavno počelo, možda nesvesno, ali tu je bilo. Moji instinkti, moja odgovornost prema porodici, svi su vikali da se povučem. Ali, pogled koji mi je uputio, to osećanje koje nije bilo samo fizičko – to je bilo nešto dublje.
Zadrhtala sam, ali nisam ga odgurnula. Umesto toga, pogledala sam ga u oči, a onda, iznenada, kao da sam se probudila iz sna, povukla se i stajala nekoliko koraka dalje.
„Marko, ovo nije u redu“, rekla sam, pokušavajući da sabram svoje misli.
On je stajao, samo je ćutao. „Znam. I nije mi jasno šta sam pomislio. Izvini, Nikolina. Nisam to želeo.“
U tom trenutku, nisam mogla da verujem kako su se stvari izmenile u samo nekoliko minuta. Iako ništa nije otišlo predaleko, bilo je jasno da je ovaj trenutak nešto što nikada neću zaboraviti. On je otišao ubrzo, ostavljajući me samu sa sobom i pitanjima koja su dolazila.
Da li će ovo promeniti stvari? Da li će ovaj trenutak stvoriti još veću jaz među mnom i mužem? Kako ću se nositi sa sopstvenim osećanjima prema Marku?
Zatvorila sam vrata, duboko uzdahnuvši. Možda sam pokušala da bežim od nečega, možda sam tražila nešto što mi je nedostajalo, ali sada znam da se posledice ne mogu izbeći.