PROFESORKA SPOMENKA IMA 80 GODINA I OSEĆA SE NIKAD BOLJE: Njeni životni saveti su zlata vredni i svi treba da ih čuju
“Svi naši roditelji, staratelji i učitelji su radili najbolje što su znali i sa svesnošću koju su imali.”
Prof. dr Spomenka Mujović je do odlaska u penzionerske dane predavala predmet histologija i embriologija, a pažnju javnosti je skrenula kada je osnovala fejsbuk stranicu “Zabranjeno kukanje”.
Sa svojih 80 godina kaže da je njen način života – smeh. Oduševila publiku ne samo svojom neverovatnom vitalnošću, već i snažnim i vedrim duhom. Za nju je kako ističe smeh – lek, a za dobar život treba usmeravati pogled na lepo, obavezno pokrenuti telo ujutro vežbama, makar to bilo i tri minuta.
“Životna sreća je celoživotni posao. Razvijati svoju svesnost, ko sam, šta sam, gde sam, bez obzira koliko imate godina, svojim studentima sam govorila uvek da treba da prave planove, za pet godina, pa jednogodišnji, jednomesečni, pa nedeljni i plan za danas.
Danas je najvažnije. Treba biti bez brige i bez strahova, ali na tome se radi, iz dana u dan”, rekla je profesorka i dodala: “Svečana plemenita tišina je po meni najvažnija, kao kada stavite praznu školjku na uho, taj zvuk tišine, to je sveprisutnost divnog u našim životima. Uspostavljanje konekcije sa samim sobom je nadragocenija investicija. Čuvaj svoje telo, jer to je jedina sigurna kuća u kojoj živiš”.
Spomenka ističe da je u životu važna mirnodušnost, bez brige i strahova za zdraviji i srećniji život.
“Ne kažem ja da bolest ne postoji, ali kroz život se spozna taj odnos uma i tela. Svaka naša misao menja biohemiju tela. Uverena sam da koristeći sopstveni um većina ljudi nikada ne bi morala da ode kod lekara. Svi u sebi imamo vodiča i treba prvo njemu da se obratimo kada nas nešto muči. Ne možemo spasiti svet od užasa, ali možemo okrenuti pogled ka onome što je lepše. Istražuj, igraj se, voli. To je kreativni okvir za sve u životu. Ako ne poslušamo telo kada nam šapuće, čućemo ga tek kada počne da vrišti”, zaključuje ona uz poruku “da boljeg vodiča u životu od sebe samih nećemo imati“, prenosi Una.rs
Kada njen najmlađi unuk, star tri godine, hoće da se zaista dobro provede, traži da ga odvedu kod baka Spome „da se blesave”. A baka je do odlaska u penziju je bila profesor na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Usavršavala se u Nju Orleansu, Parizu, Lozani, Ročesteru, napisala je desetine naučnih radova, a sve to vreme istraživala je i holističke pristupe zdravlju i životu.
Sada povremeno drži veoma posećena, popularna predavanja i piše članke o holističkom pogledu na zdravlje i život, o ekologiji uma, a prošle godine je po treći put bila u Indiji. Razvedena je, (kaže veoma srećno), ima dvoje dece i troje unučadi.
„Ne možemo spasti svet od užasa, ali možemo usmeriti pogled prema lepoti. Treba stalno da učimo i da budemo spremni na promene. Divno je uporno i svakodnevno činiti svesni napor da se odlepimo od ubuđalih, ružnih, beskorisnih, štetnih stavova, navika i besplodnih druženja. To nije lako, ali se isplati. Istražuj, igraj se, voli, to je kreativan okvir za sve u životu,” kaže ona.
Skoro svakog dana, od ranog jutra, ona svesno i planski radi u svojoj „ličnoj radionici zdravlja i života”. Budi se oko pet i osmatra sadržaj svoga uma: svesno disanje, lake vežbe u krevetu, pa jedan sat vipasana meditacije. Nastoji da celog dana održava svesnost o sopstvenim osećajima.
Ujutro skuva sve što želi, obično mnogo više nego što njoj treba, jer je kuća otvorena za drage ljude koji svraćaju u toku dana. Dopisuje se sa brojnim prijateljima i surfuje po internetu tražeći inteligentne prikaze tehnika za usavršavanje zdravlja.