Generacije pre nas imale su čitav mali svet običaja, pravila i narodnih verovanja. Mnoga od njih prenosila su se usmenim putem, sa kolena na koleno, pa su tako stizala i do dece koja često nisu ni znala zašto nešto „ne valja“ – samo su znala da ne sme.
Od sedenja na stolu do noćnog zviždanja
Jedno od poznatijih verovanja bilo je da sedenje na ivici stola donosi nesreću u ljubavi, odnosno da se osoba koja tako sedi neće udati ili oženiti.
Tu je i dobro poznato klackanje na stolici. Deci se govorilo da će, ako se budu klatila, „gledati kravu“. Iako zvuči potpuno neobično, upravo su ovakve rečenice često bile dovoljne da dete prestane da se ljulja i posluša odrasle.
Neka verovanja bila su vezana i za novac. Recimo, često se govorilo da ne treba ostavljati novčanik prazan, jer „novac neće dolaziti“. Tu su i različiti običaji vezani za metenje, pozajmljivanje stvari, nošenje određenih predmeta ili ponašanje uoči važnih događaja.
POGLEDAJ OVJDE
Zašto su bake imale toliko „pravila“?
Iako danas mnoga od ovih verovanja zvuče simpatično ili potpuno nelogično, iza pojedinih su se često krili praktični razlozi.
Detetu je mnogo lakše reći „ne klati se na stolici, gledaće te krava“ nego objašnjavati da može pasti i povrediti se. Slično je i sa nekim drugim pravilima koja su kroz vreme dobila mistično ili šaljivo objašnjenje.
U vremenima kada nije bilo interneta, knjige nisu bile dostupne svima, a informacije su se uglavnom prenosile razgovorom, ovakve izreke bile su svojevrsni način prenošenja iskustva.
I upravo zato su bake bile najbolji „pretraživač“ svog vremena.
Neka verovanja su ostala i danas
Iako živimo u vremenu u kojem se gotovo svaka informacija može proveriti za nekoliko sekundi, zanimljivo je koliko se narodna verovanja i dalje zadržavaju.
Neko će i danas izbegavati da prolazi ispod merdevina, neko neće ostaviti cipele naopako, a neko će kucnuti u drvo „da ne ureknemo“.
Možda više ne verujemo u sve ono što su nam govorili kao deci, ali te rečenice imaju nešto što internet nema – uspomenu na detinjstvo i glas bake koja je bila potpuno ubeđena da baš tako mora.
A sada je pitanje za vas: koje „ne valja“ ste vi najčešće slušali dok ste bili mali?